Šta je kamen u bubregu i kamen u mokraćnoj bešici i kako nastaje
Kamen u mokraćnim putevima, odnosno kamen koji se patološki može naći u mokraćnoj bešici i bubregu, spada u grupu biominerala i finalni je produkt multifaktorijalnih procesa u organizmu. Stvaranje kamena u organizmu zavisi od socioekonomskih, genetskih i konstitucionalnih faktora čoveka. Navike u ishrani i načinu života, prekomerna upotreba nekih lekova, neprepoznate metaboličke abnormalnosti i drugi faktori doprinose rizuku od nastanka kamena.
Najvažniji faktori koji doprinose nastanku kamena su pol, gojaznost, fizička neaktivnost, sedentarna zanimanja, familijarna istorija, navike u ishrani kao što su povećan unos animalnih proteina, slana hrana, unos slatkiša, prekomerni unos Vitamina C, dehidracija i smanjen unos tečnosti kao i mnoge bolesti koje su direktno povezane sa nastankom urinarne kalkuloze. Upravo pogrešne navike u ishrani (slana hrana bogata mesom i mesnim prerađevinama) dovode do povećanog unosa kalcijuma i oksalata i do povećane kiselosti organizma, pa i urina kroz koji se kalcijum i oksalati izlučuju. Uz smanjen unos tečnosti dolazi do hipersaturacije urina ovim tzv. litogenim materijama (kalcijum, oksalati, fosfati, urati, mokraćna kiselina i dr.), a ako postoje još i abnormalna bubrežna morfologija, poremećaj oticanja urina i urinarna infekcija, veći je rizik da se kamen stvori.
Urolitijaza (urolithiasis) ili pojava kamena u mokraćnim putevima je jedna od najstarijih i najčešćih bolesti savremenog čovečanstva.
Kalkuluoza (od latinske reči calculus) ili litijaza (lithos, kamen) urinarnog trakta je bolest koja je bila poznata još u drevnom dobu. Kamen, koji je bio najverovatnije u mokraćnoj bešici, je nađen u karlici egipatske mumije, stare preko 7.000 godina. Tokom životnog veka, koji danas u proseku traje 69-74 godina, kod 15 % populacije će se barem jednom u životupojaviti kamen u mokraćnim putevima. Ponovno se kamen javljau 50-100% kod nelečenih bolesnika, što znači da će barem polovina bolesnika koji su jednom imali kamen, ako se ne leče, ponovo dobiti kamen. Kod lečnih bolesnika učestalost ponovnog javljanja je 10-15%.
Nijedno životno doba ili godište, nijedna zemlja ili etnička grupa nije pošteđena od ovog čestog zdravstvenog problema. Kamen se češće javlja kod muškaraca nego kod žena i odnos je 2,5:1, a najčešća je u srednjim godinama života.
Većina, ali ne i svi ljudi, formiraju kamen češće od drugih. Mada samo mali broj individua umire direktno od ove bolesti, većina pati od bolova, urinarnih infekcija i obstruktivnih uropatija.
U poslednjih nekoliko godina se intezivno radi na razumevanju patofiziološkog mehanizma koji dovodi do bolesti stvaranja kamena, a koji bi direktno doveo do poboljšanjalečenja, prevencije i sprečavanja rekurencije.
Sastav kamena
Po sastavu kamen u bubregu i mokraćnoj bešici može biti organskog, neorganskog i mešovitog porekla, a samo trećina ima monomineralni sastav. Kalcijum oksalat je najzastupljeniji od svih kokremenata i nalazi se kao glavni konstituent u preko 70% kamenaca (Tabela 1).
Tabela 1. Sastav i učestalost tipova kamena
|
Glavni konstituent % |
Jedini mineral % |
|
|
Kalcijum oksalat |
70.4 |
20.8 |
|
Mokraćna kiselina |
11.0 |
8.0 |
|
Struvit |
6.0 |
2.1 |
|
Karbonat apatit |
4.8 |
1.1 |
|
Brušit |
1.0 |
1.0 |
|
Cistin |
0.4 |
0.4 |
|
Amonijum urat |
0.5 |
0.1 |
|
Proteini |
0.8 |
0.1 |
U najširoj upotrebi je podela na oksalatni kamen – kalcijum oksalat dihidrat i monohidrat, fosfatni kamen – kalcijum fosfat (Apatit), karbonat apatit (Dahllite), kalcijum hidrogen fosfat dihidrat (Brushite), trikalcium fosfat (Whitlockite), hidroksiapatit, magnezijum amonijum fosfat (Struvite), kamen mokraćne kiseline – (Uricite), uratni kamen –amonium urat, cistinski, ksantinski i 2,8 dihidrksiadeninski kamen.
Šta doprinosi nastanku kamena
Nastanku kamena svakako doprinosi povećan unos hranom tzv. „litogenih materija“ kao što su kalcijum, fosfati i oksalati, kojih najviše ima u namirnicama animalnog porekla. U normalnim uslovima, kada su mehanizmi regulacije metaboličkih procesa zdravi i kad nema uticaja i drugih faktora kao što su fizička neaktivnost, gojaznost, prekomerni unos soli i slatkiša, slab unos vode, anatomske opstruktivne anomalije koje sprečavaju normalno oticanje urina, nema ni nastanka kamena. Ukratko, kamen nastaje kada su više faktora u jednom vremenskom kraćem periodu prisutni čak i kod zdravih osoba.
Vitamin D kao i svi drugi vitamini su značajni za funkcionisanje metaboličkih procesa. Vitamin D direktno učestvuje u metabolizmu kalcijuma i fosfata i kod njegovog nedostatka, koji našoj populaciji iznosi i do 70%, postoji visok rizik od nastanka kamena.
Veću učestalost kalkuloze imaju osobe sa sedentarnim zanimanjima, programeri, šalterski radnici, kuvari i zaposleni u mašinskim postrojenjima, dok je najmanja kod fizičkih radnika.
Socioekonomski položaj je u tesnoj vezi sa zanimanjem jer dobro stojeći socijalni slojevi imaju obilnu ishranu bogatu animalnim belančevinama, pa je kod njih povećan rizik od stvaranja kalcijumovog kamena.
Razlika između kamena u bubregu i kamena u bešici
Kamen se češće javlja bubregu, i do 97%, dok se u mokraćnoj bešici javlja u 3% slučajeva. Između kamena koji se javlja u bubregu i kamena koji se javlja u mokraćnoj bešici nema razlike u sastavu, a faktori koji dovode do nastanka su isti i već opisani.
Koji su simptomi
Glavni simptom kod kamena u bubregu je bol (bubrežna kolika) koga karakteriše iznenadni početak. Bol koji se javlja kod bubrežne kolike je u predelu slabine, sa zračenjem bola u preponu, a karakterišu ga talasi pojačanja i slabljenja (kolika). Lokalizacija bola se može menjati kako kamen putuje od bubrega do mokraćne bešike (Slika 1). Bol može biti praćen mukom, gađenjem i povraćanjem i pojavom krvi u mokraći. U nekim slučajevima može se javiti temperatura i groznica što znači da je došlo do pojave infekcije.
Kod kamena u mokraćnoj bešici prvenstveno se javljaju nelagodnost i poteškoće pri mokrenju, uz neprijatan, ali ne tako jak bol, učestalo mokrenje, a nekad i potpuni prestanak mokrenja. Mogu se javiti povremeno krvav i gnojav urin sa znacima urinarne infekcije.
Kakve su posledice prisustva kamenja u bubregu/bešici
Osim nelagodnosti, bolova, smanjene radne sposobnosti, čestih urinarnih infekcija, a nekad i tzv. tihog propadanja bubrega mogu nastupiti i ozbiljne, i po život opasne komplikacije. Ukoliko su nastupile komplikacije u vidu akutne bubrežne
insuficijencije (ABI), prestanka mokrenja (anurije) i urosepse (teške sistemske infekcije sa kardiocirkulatornim kolapsom) stanje je ozbiljno i tada je često moguće samo hirurško lečenje ili u jedinici hiruške intenzivne nege (šok soba).
Kako se dijagnostikuje kamen u bubregu/bešici
Sumnja na postojanje kamena u bubregu i mokraćnoj bešici postavlja se na osnovu tipičnih simptoma koji su gore pomenuti, a dijagnoza se lako potvrđuje na osnovu laboratorijskih nalaza krvi i urina, ultrazvuka i drugih radioloških procedura. Od laboratorijskih analiza značajne su mikroskopska analiza urina koja može otkriti povećan broj eritrocita i to u 90% slučajeva. Mogu biti prisutni i znaci infekcije – pozitivni nitriti, leukociturija i prisustvo bakterija, a u sedimentu se nalaze kristali kalcijum oksalata, urata, fosfata ili amorfni kristali. PH urina kod prisustva “urea-splitting” bakterija je preko 7, a kod renalne tubularne acidoze (RTA) ili kamena mokraćne kiseline je ispod 5.5.
Ultrazvuk je jednina metoda koja se može upotrebiti u slučaju trudnoće i kod dece. (Slika 2).
Druge radiološke procedure koje se preduzimaju kod sumnje na kamen su rentgenska snimanja (RTG nativni urotrakta, intravenska pijelografija – IVP, retrogradna ili anterogradna uretropijelografija – RUP) i kompjuterizovana tomografija (CT).
Kako ga izbaciti
Lečenje kamena u bubregu i mokraćnoj bešici je identično, što znači da je konačni cilj lečenja eliminacija (izbacivanje) kamena. Sastav kamena određuje i način lečenja, jer od sastava zavisi tvrdoća, a to opredeljuje metodu koja se primenjuje. Lečenje može biti – konzervativno i hirurško. Cilj konzervativnog lečenja je da se otkirije uzrok stvaranja kamena, ispitaju biohemijske abnormalnosti i sastav kamena i potom primeni specifična terapija koja će dovesti do eliminacije kamena iz bubrega i mokraćne bešike i da spreči ponovno javljanje. Ako postoji uzorak (kamen koji je spontano eliminisan) obavezno je uraditi analizu sastava kamena. Cilj hiruškog ili aktivnog lečenja je da se kamen fizički eliminiše iz mokraćnih puteva. Kada je potrebno lečenje i koje lečenje treba primeniti u određenom trenutku i zavisi od mnogo faktora.
Konzervativno lečenje i terapija za eliminaciju se primenjuje za kamen veličine do 5 mm kada se očekuje spontana eliminacija. U tim slučajevima, kada se očekuje spontana eliminacija primenjuje se specifična terapija lekovima koji potpomažu izbacivanje kamena i smanjuju bol.
U slučaju da konzervativno lečenje nije indikovano, najčešće se primenjuju tzv. minimalno invazivne procedure, koje podrazumevaju razbijanje i eliminaciju kamena ali bez otvorenog reza na koži. U te metode spadaju vantelesno razbijanje kamena udarnim talasima (ESWL- extracorporeal shock wave lithotripsy) koja se može primeniti i kod 80% bolesnika, potom endoskopske procedure – cistolitotripsija (razbijanje kamena u mokraćnoj bešici), ureterolitoripsija (razbijanje kamena u ureteru i bubregu) i nefrolitotripsija (razbijanje kamena u bubregu perkutanim pristupom).
Kada je operacija jedino rešenje
Operacija je jedino rešenje kada nije došlo do sponatne eliminacije kamena iz mokraćnih puteva, a prete da nastupe, ili su već nastupile komplikacije u smislu jakih bolova, teške urinarne infekcije i prestanka oticanja urina iz mokraćne bešike i prestanka rada bubrega.
U operativne metode lečenja spadaju već pomenute ensoskopske metode pri čemu se pomoću posebnih instrumenata-endoskopa ulazi kroz prirodni mokraćni put u mokraćnu bešiku ili bubreg i razbija kamen. U 1-2% slučajeva neophodna je klasična otvorena operacija kada se pravi rez na koži i na organu gde je kamen i kamen se vadi.
Koliko je ishrana bitna u prevenciji i lečenju
U prevenciji i lečenju kamena u mokraćnoj bešici i bubregu primenjuje se tzv. metafilaktički tretman koji podrazumeva primenu određenih postupaka u načinu ishrane i života, kao i primenu lekova u prevenciji ili nakon hiruškog lečenja kamena.
Preporučujese prirodna ishranabez obilnog unošenja kalorija, a ukoliko nema svežih namirnica, birati zamrznute, a ne konzervirane.Preporučene namirnice su sveže voće, povrće i salate, hleb od celog zrna, zobena kaša, musli, ali ne i pšenične mekinje koje su bogate oksalatima.Važno je da se ograniči dnevni unos mesa, ribe i kobasica na 150 gr a polinezasićene masne kiseline u biljnim uljima su poželjnije od animalnih.Obroke je potrebno podeliti u najmanje 5 dnevno, jesti bez žurbe. Izbegavati namirnice sa visokim sadržajem masti, šećera i soli.
Opšti metafilaktički tretman urinarne kalkuloze podrazumeva da dnevni unos tečnosti bude adekvatan, preporučuje se konzumiranje neutralnih pićau količini od 2-3 litara dnevno, tako da količina izmokrene mokraće bude 2-2.5 litara a specifična težina urina ispod 1.010 mmol/L.
Preporučuju se oligomineralne vode, biljini i voćni čaj, čaj za bubrege i bešiku, razblaženi sok od jabuke. Manje je poželjno konzumirati kafu, crni čaj i nerazblaženi voćni čaj, a treba izbegavati sva alkoholna pića, kola pića i limunade sa šećerom jer se povećava koncentracjakalcijuma u mokraći.
Da li pomažu narodni lekovi za izbacivanje – pivo, koka kola, tamjan, maslinovo ulje, mlada pšenica….
Što se tiče „lekova za izbacivanje“ odnosno za eliminaciju kamena, u medicinskoj praksi postoje tačni protokoli i lekovi koji se primenjuju u tu svrhu i najbolje je da ih, u zavisnosti od slučaja, preporuči urolog koji ima iskustva u lečenju kamena u bubregu i mokraćnoj bešici. Kod primene tzv „narodnih lekova“, sama činjenica da da postoje bezbroj preparata na tržištu, pokazuje da nema efikasnog „narodnog leka“. Naprotiv, neadekvatna primena nekih od gore nabrojanih preparata mogu biti i suprotnog efekta, kao što su npr. koka-kola čija je upotreba štetna u svakom pogledu, a i dokazana da povećava rizik od stvaranja kamena, time što povećava kiselost urina. Takođe, na isti način deluje i prekomerna konzumacija piva.
Što se tiče načina života treba redukovati telesnu težinu uz redovnu fizičku aktivnost, izbegavati prekomerno znojenje i stres. Spavanje i odmor moraju biti adekvatni i dovoljni.
Za više informacija kontaktirajte naš stručni tim na sledećem linku