Kada se par suoči sa izazovom pri ostvarivanju potomstva, ispitivanje muške plodnosti predstavlja jedan od prvih, najbržih i najjednostavnijih koraka. Ipak, zbog nedostatka informacija i prisutnog tabua, muškarci često odlažu posetu urologu i odlazak na analizu spermograma.
Grana urologije koja se bavi reproduktivnim i seksualnim zdravljem muškarca naziva se andrologija. U nastavku donosimo odgovore na najčešća pitanja o androloškom pregledu, faktoricima koji utiču na plodnost i tumačenju rezultata.
1. Šta obuhvata androloški pregled i po čemu se razlikuje od opšteg urološkog pregleda?
Odgovor: Dok je opšti urološki pregled usmeren na ceo mokraćni sistem kod žena i muškaraca (bubreg, bešika, prostata), androloški pregled se detaljno fokusira na reproduktivni i hormonalni sistem muškarca. Pregled obuhvata:
-
Detaljnu anamnezu o životnim navikama i istoriji oboljenja,
-
Palpacioni pregled i ultrazvuk testisa, mošnica i semeno-voda,
-
Procenu eventualnog prisustva varikokele (proširenih vena),
-
Uput za analizu kvaliteta semene tečnosti (spermogram) i hormonski status.
2. Kako se pravilno pripremiti za analizu spermograma?
Odgovor: Priprema je ključna za dobijanje tačnih i merodavnih rezultata. Pravila obuhvataju:
-
Seksualna apstinencija: Potrebno je suzdržavanje od ejakulacije u trajanju od najmanje 3, a najviše 5 do 7 dana pre davanja uzorka. Prekratka apstinencija smanjuje broj spermatozoida, dok preduga negativno utiče na njihovu pokretljivost.
-
Bez alkohola i toplote: Izbegavati konzumaciju alkohola, saune i tople kupke najmanje nedelju dana pre analize.
-
Nakon bolesti: Ukoliko ste imali visoku temperaturu ili pili antibiotike, analizu treba odložiti za 6 do 8 nedelja (koliko traje ciklus sazrevanja novih spermatozoida).
3. Šta znače osnovni pojmovi u nalazu spermograma?
Odgovor: Standardni nalaz procenjuje tri ključna parametra prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije (SZO):
-
Normospermija: Uredan nalaz (zadovoljavajući broj, pokretljivost i oblik).
-
Oligospermija: Smanjena koncentracija (broj) spermatozoida u mililitru uzorka.
-
Astenospermija: Smanjen procenat pokretnih spermatozoida.
-
Teratospermija: Povećan procenat spermatozoida sa nepravilnom građom (morfologijom).
-
Azoospermija: Potpuni izostanak spermatozoida u izbačenom ejakulatu (zahteva dalju urološku dijagnostiku).
4. Koji su najčešći uzroci lošijeg kvaliteta sperme?
Odgovor: Na parametre spermograma utiče veliki broj faktora, od kojih su mnogi promenljivi:
-
Medicinski faktori: Varikokela (proširene vene testisa), skrivene infekcije (Hlamidija, Mikoplazma), hormonski disbalans (nizak testosteron), preležani zauške u detinjstvu.
-
Faktori životnog stila: Pušenje, hronični stres, gojaznost, nedovoljno sna, tesan veš i prekomerno izlaganje toploti (sedenje sa laptopom u krilu).
5. Da li se loš spermogram može poboljšati?
Odgovor: U velikom broju slučajeva — da. Pošto proces stvaranja novih spermatozoida (spermatogeneza) traje oko 75–90 dana, primenom odgovarajuće urološke terapije, lečenjem skrivenih infekcija, suplementacijom (antioskidansi, cink, selen, L-karnitin) i korekcijom navika, kvalitet sperme se može znatno popraviti već nakon 3 meseca.
6. Kada je vreme da se par obrati urologu radi provere plodnosti?
Odgovor: Preporuka je da se androloška obrada uradi ukoliko do začeća ne dođe nakon 12 meseci redovnih nezaštićenih odnosa (odnosno nakon 6 meseci ukoliko je partnerka starija od 35 godina). Pošto je muški faktor prisutan kod polovine parova koji se bore sa neplodnošću, pregled muškarca je najbrži i najkomforniji početak dijagnostike.
Zaključak
Provera reproduktivnog zdravlja nije razlog za stid, već odgovoran i spreman korak ka planiranju porodice. Pravovremena androloška dijagnostika u ordinaciji UroTim pruža jasne odgovore i smernice za lečenje.
Zakažite androloški pregled i konsultaciju u našoj ordinaciji.